Историјат ЈУ Народна библиотека „Ћирило и Методије“ Приједор
Према историографским и архивским подацима, прве јавне читаонице и
библиотеке у Приједору основане су под окриљем соколских, пјевачких и
конфесионалних друштава крајем 19. и почетком 20. вијека. У имућнијим
приједорским кућама постојале су приватне библиотеке. Српско пјевачко
друтво „Вила“ из Приједора, чиновничка касина и турска кираетхана имали
су библиотеке с читаоницама, гдје су се, поред новина, читале и књиге на
српском и њемачком језику. У Приједору је 1895. основана Српска
читаоница, која је важила за значајну културно-друштвену установу, јер су у
њој организоване бројне забаве и дружења.
Од 1914. до 1918. године у Приједору су радиле четири народне
читаонице и књижнице, чији рад су финансирали народна власт и политичке
организације. Послије Другог свјетског рата, у приједорском срезу било је 19
јавних библиотека, а 1950. године основана је и Народна библиотека
Приједор. Званични назив – Општинска народна библиотека Приједор, ова
установа добила је 26. септембра 1963. године Рјешењем Народног одбора
општине Приједор, донесеним на сједници Скупштине општине и
Скупштине произвођача.
Наша установа, под именом Општинска народна библиотека Приједор,
радила је до 1983. године, када је реконструисана у Радну јединицу у оквиру
Центра за културне и умјетничке дјелатности Приједор.
Од 1991. до 1995. године Библиотека је имала статус Радне организације
Народна библиотека „Ћирило и Методије“ Приједор, након чега постаје
Јавна установа. Ова установа је Одлуком Народне скупштине Републике
Српске 1993. године добила статус матичне библиотекарске установе за
подручје Приједорске регије и врши надзор рада свих народних, школских,
студентских, специјалних и осталих библиотека на овом подручју.
Од 1963. године до данас, приједорска Библиотека селила се много пута, а
од 1987. године смјештена је у објекту Града Приједора, уз Музеј Козаре.
Према расположивим подацима, Библиотека је, између осталог, била
смјештена у објекту бившег Радио-клуба код локације „Јереза“, у
некадашњим просторијама Црвеног крста поред данашње Основне школе
„Десанка Максимовић“, у просторијама изнад надвожњака, у згради
данашњег Основног суда, у главној улици поред некадашњег биоскопа
„Радник“ и у Музеју „Козаре“.
Од 2008. године, простор ове матичне библиотекарске установе,
проширен је савременом Градском читаоницом као новом организационом
јединицом која је смјештена на другој локацији.
У Библиотеци се редовно обнавља библиотечки фонд, а ова установа
тренутно располаже са 63.000 библиотечких јединица. Опремљена је
савременом рачунарском и другом техником, стандардизованим
библиотечким намјештајем и уређајима за надзор и заштиту објеката и
имовине. Обрада библиотечке грађе врши се на основу међународних
стандарда за класификацију и каталогизацију грађе.
У овој установи 2021. године основан је Програмски савјет, који као
стручно савјетодавно тијело, одлучује о промоцијама и издавачкој
дјелатности установе. Од 2021. године, два пута годишње расписује се и
Конкурс за избор и промоцију публикованих дјела завичајних писаца с
подручја Приједорске регије, чиме се пружа велики допринос његовању и
развоју завичајне књижевности нашег матичног подручја.
Наша установа, једна је од најзначајних установа културе Града
Приједора, која прикупља и чува завичајну библиотечку грађу и располаже с
једном од најбогатијих Завичајних збирки. Бибилиотека посједује и Збирку
старе и ријетке књиге, као и легате Драгутина Митриновића и др Васе
Предојевића. Организатор је бројних културних догађаја, прије свега,
књижевних вечери, манифестација, изложби, радионица, уличних акција и
слично. Од 2000. године суорганизатор је значајне књижевне манифестације
„Књижевни сусрети на Козари“.
Библиотека има регистровану издавачку дјелатност. Од 2008. године
издавач је билтена „Библион“, који је раније имао назив „Кроз Читаоницу“, а
од 2021. године издаје и часопис за књижевност и умјетност „СРП“.
Ова установа културе нема властити простор и чека на рјешење овог
великог, вишедеценијског проблема.
