О нама


   Историографски и архивски подаци о библиотекама и читаоницама приједорске општине говоре да су прве јавне читаонице и библиотеке постојале у саставу пјевачких, соколских, конфесионалних и вјерских друштава крајем 19. и почетком 20. вијека, на крају отоманске и почетком аустроугарске владавине. Било је приватних библиотека затвореног типа које су припадале образованијим и имућнијим грађанским приједорским породицама (Митриновић, Ковачевић, Стојановић, Капетановић...). Значајније библиотеке са читаоницом имали су Српско пјевачко друштво „Вила“ из Приједора, чиновничка касина и турска кираетхана, гдје су се поред новина читале књиге разних садржаја на српском, српскохрватском, њемачком језику. 

 Пододбор Културно-просвјетног друштва „Просвјета“ основан је 1902. године, а готово у исто вријеме и прва приватна штампарија. У периоду од 1914. до 1918. године у Приједору су постојале четири народне читаонице и књижнице које су основале и финансирале народне власти и политичке организације. 

 Послије Другог свјетског рада основано је у приједорском срезу 19 јавних библиотека, а 1950. године и Народна библиотека Приједор. Установа је одлуком општинских власти из 1964. године добила званичан назив Општинска народна библиотека Приједор и под тим називом дјеловала до 1986. године када постаје радна јединица у саставу Центра за културне и умјетничке дјелатности Приједор.  

 Библиотечки радници и директори установе који су својим ангажовањем допринијели развоју и унапређењу библиотечке дјелатности наше општине у периоду 1964-1986. године су Бранко Тркуља, Перо Ковачевић, Миле Нинковић (директори); Злата Гамулин, Иванка Борас, Маргита Ђурђевић, Сабиха Бајрић, књижничари, Хазим Чекић, виши књижничар и Снежана Ђикић, дипл. библиотекар. 

 Оснивачким актом из 1991. године који је донио оснивач, општина Приједор, Библиотека дјелује самостално као РО Народна библиотека Приједор све до 1995. године када добија статус јавне установе у култури под називом Народна библиотека „Ћирило и Меторије“ Приједор. Установа је Одлуком Народне скупштине Републике Српске из 1993. године добила статус матичне библиотекарске установе за приједорску регију са мрежом од четири јавне библиотеке у Новом Граду, Козарској Дубици, Костајници и Оштрој Луци, школске, 11 библиотека основних школа, шест средњих, четири високошколске и двије специјалне.  

Од 1964. године приједорска библиотека је промијенила шест локација од којих ниједан простор није био адекватан и намјенски за функционално обављање библиотечко-информационе дјелатности.

 Данас је ова фундаментална установа културе смјештена на 200 м2 у објекту који је додијељен на коришћење Музеју Козаре у Приједору, уз податак да је 2008. године матична установа, одлуком начелника општине, проширила просторне капацитете савременом Градском читаоницом као интергралном организационом јединицом која је смјештена и приземљу стамбеног објекта на 116 м2 корисног простора.

 У организационом погледу Библиотека располаже са пет одјељења: Административно-финансијско одјељење, Одјељење за дјецу, Информативно-позајмно одјељење за одрасле кориснике, Одјељење набавке и обраде библиотечке грађе и Одјељење градске читаонице општег и мултимедијалног типа и двије специјалне збирке: Збирка завичајних аутора и Збирка старе и ријетке књиге у којој је вриједан легат приједорске трговачке породице Митриновић са 897 монографских и серијских публикација. Библиотека је опремљена савременом рачунарском и другом техником, стандардизованим библиотечким намјештајем и уређајима за надзор и заштиту објеката и имовине. У погледу библиотечке грађе располаже са око 50.000 јединица, од чега 43.309 монографских публикација, 2.800 примјерака новина, 270 часописа, 2.100 серијских публикација и 1.520 јединица рефенсне грађе (енциклопедије, рјечници, лексикони, приручници).

 Градска читаоница располаже са 50.000 електронских записа из свих области науке, културе и умјетности доспупних корисницима и 3.931 библиографских јединица чланака из области културе и завичајних тема.

 Обрада библиотечке грађе се врши стручно и на основу међународних стандарда за класификацију и каталогизацију гтађе. Библиотека има лисни алфабетски, насловни и стручни каталог, а електронски унос података се ради по праграму Библио – Винајсис.

 Матична установа је у дијелу културно-просвјетне и манифестационе активности постигла значајне резултате, бројем и квалитетом књижевних вечери, промоција, стручних предавања, семинара, радионица, по чему је постала препознатљив миље за многе културне и умјетничке ствараоце из Републике Српске, Србије и земаља у окружењу.

 Библиотека је од 2000. године суорганизатор најзначајније републичке књижевне манифестације Књижевни сусрети на Козари, која се по 39. пут одржава на Козари и у Приједору. Број стручних кадрова је минималан ( три библиотекара, два књижничара), али се недостатак извршилаца компензира ентузијазмом и изузетном професионалношћу радника у обављању библиотекарског посла као и перманентним стручним образовањем и усавршавањем. Библиотечки радници матичне установе су чланови Друштва библиотекара РС, струковног удружења које је основано 1997. године са сједиштем у Вишеграду. Снежана Ђикић, дипл. библиотекар је добитник награде „Ђорђе Натошевић“ за 2008. годину у категорији најуспјешнији менаџер у библиотечко-информационој дјелатности РС.

 Због просторних и кадровских ограничења, Библиотека нема регистровану издавачку дјелатност. У Библиотеци од априла 2008. године излази информативно гласило „Кроз Читаоницу“, а од 2010. године под називом „Библион“.